1980-1990
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

1980.

Првог фебруара за вршиоца дужности управника постављен је Миодраг Деба Поповић. Хигинсов комад ХАРОЛД И МОД режира Паоло Мађели. Харолда, младића уплашеног од живота игра Милан Ерак, а Мод, жену у дубокој старости, којој ће се окренути његова љубав, игра Татјана Лукјанова. Премијеру овог комада обележила је несрећа која се догодила Милану Ераку коме је цуг пао на главу, па је доживео благи потрес мозга, али је ипак одиграо премијеру. Од августа нови управник је Велизар Поповић, до тада директор Народног универзитета „Браћа Стаменковић„.

1981.

Лазар Ристовски је Моцарт, Раде Марковић је Салијери, а Розалија Леваи Консатанца, Моцартова жена у АМАДЕУСУ Питера Шефера који режира Паоло Мађели. Сезону отвара ЛУДА Едварда Бонда у режији Слободана Унковског. Гост костимограф је Мета Хочевар. СУМЊИВО ЛИЦЕ Бранислава Нушића четврти пут је на сцени Београдског драмског позоришта, овог пута у режији Александра Огњановића, са Жиком Миленковићем у главној улози.

1982.

БЕРТИНО БЛАГО, други комад Мартина Хинга режира Паоло Мађели у фебруару. Три месеца касније потписује и режију ЦЕНТРИФУГАЛНОГ ИГРАЧА Тодора Манојловића. САБИРНИ ЦЕНТАР Душана Ковачевића први је комад овог писца на сцени Београдског драмског позоришта и прва режија Љубомира Драшкића у Позоришту. За улогу Берте у БЕРТИНОМ БЛАГУ Татјана Лукјанова добила је Октобарску награду града Београда. Управник позоришта изјављује да Београдско драмско у последње две године није имало губитака. Мира Ерцег режирала је БЕБЊЕВЕ У НОЋИ Бертолда Брехта.

1983.

САБИРНИ ЦЕНТАР је једна од четири најбоље представе у Београду у 1982. години, по оцени надлежне комисије градског СИЗ-а културе. Тим поводом Београдском драмском позоришту је додељена новчана премија. САБЉА ДИМИСКИЈА Александра Поповића у режији Златка Свибена изведена је 14. јануара, а главну улогу играла је певачица народних песама Изворинка Милошевић. Скоро цео ансамбл Београдског драмског позоришта, потпомогнут студентима Факултета драмских уметности учествује у представи СЕНТАНДРЕЈСКЕ РАПСОДИЈЕ Ђорђа Лебовића у режији Милоша Лазина. Улогом Игнације у комаду Луиђија Пирандела ВЕЧЕРАС ИМПРОВИЗУЈЕМО у режији Паола Мађелија, Мира Ступица се враћа на сцену после седам година паузе. Позориште током новембра гостује у Москви и Кијеву.

1984.

Пробе новог комада Александра Поповића МРЕШЋЕЊЕ ШАРАНА у режији Слободанке Алексић прекинуте су због сукоба ансамбла и редитеља, да би на крају овим комадом било отворено ново позориште Звездара театар. Између Београдског драмског позоришта и неколико радних организација потписан је интересни споразум организовања: у замену за услуге ових организација у реализацији представа, запослени ће бесплатно моћи да дођу у Позориште. Премијера САМОУБИЦА Велизара Поповића у режији Дејана Мијача одиграна је 1. септембра. Педесето извођење комада ВЕЧЕРАС ИМПРОВИЗУЈЕМО и стото САБИРНОГ ЦЕНТРА.

1985.

Сезону отвара представа ИВОНА, БУРГУНДСКА КНЕГИЊА Луиђија Пирандела у режији Паола Мађелија. ЖАКА ФАТАЛИСТУ И ЊЕГОВОГ ГОСПОДАРА, драму Милана Кундере, чехословачког писца у париском егзилу, режира гост из сарајева Градимир Гојер (15. јануара). ЖЕНИДБА Николаја Гогоља у режији Дејана Мијача одиграна је 27. марта, што је трећа послератна поставка овог комада у Београду. Позориште гостује у Хрватској у априлу, а у мају одигран је педести АМАДЕУС Питера Шефера. Премијера представе ВЕЛИКИ БРИЉАНТНИ ВАЛЦЕР Драга Јанчара у режији Љубише Георгијевског одиграна је 14. децембра, а ЛАРГО ДЕСОЛАТО Вацлава Хавела у режији Дејана Мијача 27. децембра.

1986.

Савет позоришта за новог уметничког директора Куће изабрао је Владимира Јевтовића, доцента на Факултету драмских уметности, који се кандидовао на позив глумаца, али је одустао од функције, јер није желео да улази у клинч у којем ни “слободна судијска воља“ не би битно променила однос противника. Бранко Плеша први пут као редитељ и Милош Жутић први пут на Црвеном крсту у ремијери Нушићевог комада ТАКО ЈЕ МОРАЛО БИТИ – 9.фебруара. Стота Стеријина ПОКОНДИРЕНА ТИКВА у режији Владимира Плаовића; четврти комад Александра Поповића КОКШИЈЕ СЛЕПИЛО премијерно је изведен 19. априла; ПОЛТРОН Синише Павића у режији Александра Ђорђевића 23. маја. Два дана пре тога изведен је сто педесети САБИРНИ ЦЕНТАР. Раднички савет 3. јула изгласава неповерење управнику Велизару Поповићу и разрешава га дужности. Ову одлуку поништава као невалидну Окружни привредни суд у Београду до окончања поступка пред Основним судом удруженог рада. Властимир Стојиљковић обавештава управу да не жели да настави да ради док се не среди стање у Кући, што ремети репертоар јер игра у седам представа. Паоло Мађели најављује да напушта позориште, због непостојања основних услова за рад. Велизар Поповић 21. новембра даје писмену оставку на место управника. Стоти ХАРОЛД И МОД, стота САБЉА ДИМИСКИЈА, за вршиоца дужности управника постављен је Димитрије Ристић. Премијера Нушићеве ОЖАЛОШЋЕНЕ ПОРОДИЦЕ, у режији Миленка Маричића изведена је 19. децембра.

1987.

Драматизација романа Слободана Селенића ПИСМО ГЛАВА Дубравке Кнежевић у режији Владимира Лазића изведена је 18. јануара; фарса Стевана Копривице ДУГО ПУТОВАЊЕ У ЈЕВРОПУ у режији Егона Савина изведена је 19. априла, главне улоге играју Лазар Ристовски и Весна Чипчић. Нова сезона отворена је још једним комадом Стевана Копривице ЈУГО НОКТУРНО; изведена је и прерађена телевизијска драма КРОЈАЧИ ЏИНСА (2. октобра), у режији Слободана Шуљагића. Нови управник је Перо Ђурђевић. ТРИНАЕСТ БОЖЈИХ ТРИЧАРИЈА, текст који је Милена Тробозић саставила на основу двају дела шпанског писца Рамона дел Ваље-Инклана режира Паоло Мађели.

1988.

Четрдесет година од прве представе Градског ( Београдског драмског ) позоришта, МЛАДОСТИ ОТАЦА Бориса Горбатова ( 20. фебруара 1948 ). За годишњицу, педесети пут игра се ДУГО ПУТОВАЊЕ У ЈЕВРОПУ Стевана Копривице. За четрдесет година позориште је извело 305 премијера. Припрема се научнофантастични роман Борислава Пекића БЕСНИЛО у драматизацији Миодрага Зупанца, у режији Јовице Павића. За представу је сашивено 187 костима и направљена је писта кроз салу дуга 12 метара. Премијера је изведена након три месеца проба – 27. фебруара. ЧАРАПУ ОД СТО ПЕТЉИ комад Александра Поповића, на Новој сцени 29. фебруара режира Јагош Марковић. Егон Савин режира комад НОВО ЈЕ ДОБА Синише Ковачевића. Због здравствених разлога, 16. јуна прихваћена је оставка Пере Ђурђевића. Позориште гостује у Москви. Придружује се прослави 600 година од косовског боја представом КОСОВО Миладина Шеварлића у режији Бранислава Мићуновића.

1989.

За два дана две премијере: 17. јануара ПСОВАЧИ Исидоре Бјелице, а 18. јануара на Новој сцени КРАЈНОСТИ Вилијама Мастросимона. Улогом у ПСОВАЧИМА Тома Курузовић обележава 40 година рада. Мирослав Бјелић је вршилац дужности управника, Тамара Млетић вршилац дужности уметничког директора. Милош Лазин режира СРБИЈОМ УЗВОДНО, причу Јелице Зупанц - премијера изведена 26. марта. Глумац –Мирослав Бјелић у априлу постаје управник, а Борка Павићевић нови уметнички директор; она најављује МАЧКУ НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ Тенеси Вилијамса, којом би требало вратити стару славу Београдском драмском. Премијеру ће имати и: Крлежин ВУЧЈАК у режије младог Златка Свибена, Мрожеков ТАНГО у режије Јадранке Анђелић и КЛОПКА Тадеуша у режије Ноне Драговића.

1990.

Прва премијера одиграна је 3. марта: КАРМЕН 2000, пројекат Лазара Стојановића, представа конструисана из сижеа Бизеове опере. Крајем марта тражи се оставка Борке Павићевић због нереалних планова, због чега ансамбл ступа у штрајк након суспензије уметничког директора. Одржавају се пробе, али представа нема. Глумац Миодраг Поповић Деба од 7. априла врши дужност управника. Штрајк се наставља. Након добијања гаранција да ће њихови захтеви бити испуњени, после десетодневног штрајка глумци се враћају на посао. Љиљана Тодоровић режира Вилијамсову МАЧКУ НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ са Снежаном Богдановић, Жарком Лаушевићем и Татјаном Лукјановом у главним улогама. Премијера је била 18. маја. У оквиру првог дела драмске антологије ПЛАY АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ, 26. септембра приказују се дела ПУТ ЗА ЛЕШЋЕ и КРМЕЋИ КАС у режији Радмиле Војводић. На Новој сцени, још један комад Стевана Копривице, у режији Нађе Јањетовић, ОРУЖЈЕ, ЗБОГОМ.

Контакт инфо

Адреса:
Београдско драмско позориште
Милешевска 64а
11000 Београд, Србија


Телефони:
Централа: +381.11.283.51.11
Билетарница: +381.11.283.70.00
Маркетинг: +381.11.283.60.25 i 283.71.11
Рачуноводство тел/факс: +381.11.283.52.98
Технички сектор тел/факс: +381.11.283.55.70


E-mail:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., директор
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., оперативни директор
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., технички директор
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., шеф маркетинга
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., руководилац финансијске службе
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., секретар
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., уметнички секретар и ПР
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., драматург
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Тренутно на сајту

Ко је на мрежи: 127 гостију и нема пријављених чланова

Пријавите се на инфо листу

Радно време билетарнице

Радним данима:
од 10-14 сати и од 18 до почетка представе
(осим понедељком и данима када нема
представе на репертоару)

Викендом ће билетарница радити послеподне

Наша локација