O PISCU, O KOMADU

Kolin Higins (1944-1988.), američki scenarista, glumac, reditelj i producent proslavio se crnohumornom komedijom „Harold i Mod“, te ostao zabeležen u istoriji kinematografije, mada ni jednim drugim, svojim ostvarenjem nije ponovio uspeh ove priče. Prvobitnu, polučasovnu verziju scenarija „Harold i Mod“, Higins je napisao 1967. kao finalni rad na master studijama kreativnog pisanja na UCLA. Celovečernji film u režiji Hola Ešbija prikazan je 1971, potom je objavljen istoimeni roman (1971.), da bi usledile francuska TV adaptacija koju je režirao Žan Klod Karijer (1978.), kao i mnogobrojne pozorišne verzije širom sveta.
Snimljen u eri velikih ostvarenja kao što su „Diplomac“, „Boni i Klajd“, „Rozmerina beba“, „Ponoćni kauboj“, „Panklena pomorandža“,  „Harold i Mod“ je do danas sačuvao popularnost, gotovo kultni status, kod publike, ali i stručne javnosti. Zabeležen je u američkom Nacionalnom filmskom registru kao delo od značaja, a često se nalazi na različitom top listama. Tako, na primer, zauzima 45. mesto na listi najsmešnijih komedija svih vremena Američkog filmskog instituta.
Premijera predstave „Harold i Mod“odigrana je u Beogradskom dramskom pozorištu dva meseca posle izvodjenja na Brodveju, 23.marta 1980. godine u režiji Paola Mađelija. U glavnim ulogama bili su Tatjana Lukjanova (Mod), Milan Erak (Harold), Žiža Stojanović (gospođa Čejzn). Posle smrti Milana Eraka, Harolda je igrao Slobodan Beštić, a predstava je bila na repertoaru do 2003. kada je preminula Tatjana Lukjanova.

IZ DRAMATURŠKE BELEŠKE

Harold je muškarac, a Mod je žena. Harold je najmlađi lik u komadu, a Mod najstariji. Ipak, među njima postoji mnogo više sličnosti nego razlika... Za početak, oboje su opsednuti smrću. Za Harolda, lažna samoubistva su jedini način da privuče pažnju svoje majke, a smrt jedino što dokazuje da je zapravo živ. Za Mod, smrt je ono za šta se priprema, sledeći logičan korak u njenom životu, ne odlazak, već prelazak na neko drugo mesto. Njih dvoje se upoznaju na groblju. Pomno proučavajući smrt, oni zajedno slave život.
Svaki susret Harolda i Mod sa drugim likovima u komadu predstavlja pravi sudar svetova. Dok Harold i Mod uživaju u svakom trenutku, pridajući mu značaj i učeći iz njega, ostatak sveta je opsednut nekim sasvim sporednim vrednostima, i čitava njihova egzistencija svodi se na postupanje „po pravilima službe“.
Iako je u realnom svetu nemoguće živeti nepoštujući pravila, Mod će nas podsetiti da ipak s vremena na vreme možemo da zastanemo, udahnemo i razmislimo gde se nalazimo. Jer, konstantno jureći za životom, mi zapravo propuštamo njegov veliki deo.

- Milena Depolo -

REČ REDITELJA

Najtačnija odrednica za moje viđenje komada „Harold i Mod“ je – realistička bajka. Bajka, jer se odnekuda pojavila vila i izlečila dečaka. Realistička, jer takvih vila ipak ima svuda oko nas, samo ih treba videti. One su prisutne u vidu jednog životnog principa, jednog pogleda na svet, koji se danas, istina, retko sreće. Živeći živote pune stega, normi, histerije, živote bez pravih emocija i komunikacije, mi zaboravljamo jednu važnu veštinu: Lepotu življenja. Zaboravljamo, takođe, na vrednost prave ljubavi, onakve kakvu je Mod otkrila Haroldu. Ljubav koja je neopterećena i koja ne opterećuje.

- Milan Karadžić -

O REDITELJU

Milan Karadžić (rođen 1956. godine u Nikšiću) diplomirao je pozorišnu režiju u klasi profesora Miroslava Belovića i Nikole Jeftića na FDU u Beogradu, 1986. godine,  predstavom „Don Žuan“ u SKC-u. Stalno je zaposlen kao umetnički direktor i reditelj u pozorištu Boško Buha. U matičnom pozorištu režirao je preko dvadeset pet predstava za decu (izbor: “Uspavana lepotica”; “Carev zatočnik”; “Vasilisa Prekrasna”; “Mačor u čizmama”; “Snežna kraljica”; “Tri musketara”; Lepotica i zver; “Šargor”; “Pinokio”; “Snežana i sedam patuljaka”, “Mala sirena”, “Petar Pan”), i predstavu “Ukroćena goropad”, na večernjoj – Sceni kod Konja. Režirao je na gotovo svim beogradskim scenama: u Pozorištu lutaka Pinokio (“Baš Čelik”), u Narodnom pozorištu (“Govorna mana”; “Suze su OK”), u Ateljeu 212 (“Peg, srce moje”; “Turneja”; “M(j)ešoviti brak”; “Egzibicionista”), u Beogradskom dramskom pozorištu (“Suparnici”; “Frederik”; “Vila Sašino”; “Transilvanija”), u Zvezdara teatru (“Anđela”; ”Tre sorele”), u Pozorištu na Terazijama (“Paradoks”). Takođe je režirao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (“Pop Ćira i pop Spira”), u Narodnom pozorištu u Nišu (“Ožalošćena porodica”; “Ukroćena Goropad”), u Crnogorskom narodnom pozorištu (“Škola za žene”), u Gradskom pozorištu u Podgorici (“Novela od ljubavi”; “Ženidba kralja Vukašina”; “Zauvjek tvoj”; “Nenagrađeni ljubavni trud”), u Centru za kulturu u Tivtu (Bokeška trilogija – “Bokeški D-moll”; “Inominato”; “Betula u malu valu”), u Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“ u Cetinju (“Čarobnjak”).  Režirao je i u pozorištima u Somboru, Vršcu, Leskovcu, Zaječaru, itd. Za televiziju je režirao serije: “Ožalošćena porodica” (RTS,1989.), “M(j)ešoviti brak” (2003. – 2007.), “Premijer” (2007.), “Pare ili život” (2009.) na osnovu koje je nastao i igrani film (TV PINK). Režirao je i film “Promeni me” (2007.) Osvojio je dve Sterijine nagrade, nagradu Bojan Stupica, nagradu Ardalion za režiju na užičkom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, nagradu Gita Predić za režiju u pozorištu Boško Buha, nagradu Joakim Vujić, više nagrada na Festivalima pozorišta za djecu u Kotoru, nagradu na festivalu Vršačka pozorišna jesen, itd.